Samo hocu da znas, opet mislim na nas... :/ ♥

Love,Love, Love.... -.-

24.10.2012.

Dodjiiiiii....

Zelim da te vidim,da te zagrlim, da te poljubim, da se smejemo kao debili, da se svadjamo kao mala deca, da cujem tvoj glas, da mi sapuces na uho, da vidim onaj moj najsladji osmeh, da idemo da jedemo kokice, da se setamo, da idemo u cinemu, da igramo CS, da sedimo na klupici ispred zgrade, da me ispatis u skolu, da idemo na Bagdalu, da idemo u Pionirski, da pijemo guaranicu i djus, da se polivamo sokovima, da pravimo samo nase planove, da me gledas kako glumim, da vucem noge a ti da mi se deres xD , da mi oprostis sve moje budalastine, da me smiris kad sam nervozna, da te smirim kad si nervozan, da me poljubis u obraz 'da pukne' , da me maltretiras :P, da mi pricas o kick boxu, da se bijemo, da pevamo neke nebulozne pesme , da mi se igras sa kosom, da jedemo kao prasici, da me pogledas onako kako samo ti umes, da se jurimo ulicom, da budes ljubomoran, da mi kazes ono 'ne vuci noge',... Nedostajes mi puno ! Falis mi da budes uz mene kad god pozelim. '' Daljina tako malo znaci, kada se neko voli.'' - Mozda, ali opet znaci. To je verovatno rekla neka budala, koja ni ne zna kako je kada je neko daleko, nije pored tebe. Kada ne mozes da osetis njegov miris,dodir, ne mozes ga ga poljubis, pogledati ga u oci, ili se smejati zajedno s njm. Kada ne mozete setati zajedno i drzati se za ruke, ili se glupirati u nekom parku. Jednostavno ti fali, fali ti sve to s tom osobom, a najviše, fali ti ta osoba. Pa zato, daljina ne znaci, ona ubija!

20.06.2012.

:/

" Očigledno smo previše očekivali jedno od drugog. Ja sam očekivala vernost i ljubav, a ti, ti si tražio još jednu lutku na navijanje. Nisi dobio ni ti, a ni ja. "

20.06.2012.

Zanimljiva pesmica. :)

Cime sam ovo zasluzila, reci mi cime? Tako si cudan i to me brine. Opet igras se sa mnom k'o da sam lutka od gline, e nece moci, ti MAMIN SINE.
Nije mene moja majka rodila da ja budem tvoja zvezda vodilja. Niko s tobom ne zna kad je prolece, s tobom nijedna ptica na jug ne polece. Slab si k'o konac i pucas na svakome savu, oboris glavu kad sam u pravu. S' tobom ne zna se kad su oseke ili plime. E nece moci, ti mamin sine...

18.06.2012.

Ne znam vise sta cu sa tobom... -.-

Osecanja su mi potpuno otupela,konstantno mi se vrti traka sa svim tim slikama koje su mi nekada stvarale one takozvane leptirice u stomaku,sada ih nema...Ne znam zasto, ali ih nema. Sada smirena mogu da odgledam slike sve do poslednje i da ne osecam nista. Ustvari, lazem, nije da ne osecam bas nista  ali nije to-to. Ogromna praznina,postaje mi svejedno,il' mi je vec odavno postalo,ne znam. To verovatno tako treba da bude posle odredjenog vremena. Mislim da je najbolje da te zaboravim, kao sto si ti mene (ocigledno) , samo sto tebi nije dugo trebalo. Ti nisi proveo toliko neprospavanih i proplakanih noci kao ja...ali jbg... tako je valjda trebalo da bude.
Sinoc sam bas citala nase poruke. Pricao si da me volis a ja sam ti verovala kao kreten. I ako ponekad pozels da mi se javis, nemoj...bolje nemoj. Jer ti ces se javiti iz ciste dosade a ja cu da pomislim da ti je mozda 'ipak stalo'. Vec jednom si me tako navukao na sebe, dvaput vec ne bih podnela.

16.06.2012.

Hate that!

Mrzim način na koji razgovaraš sa mnom i  kako se smejes . Mrzim tvoje oci i način na koji mi čitaš misli. Mrzim što si uvek u pravu. Mrzim kad me teraš na smeh, isto kao i na plač. Mrzim što te nema kraj mene i činjenicu da me nisi nazvao. Ali najviše mrzim to što te ne mrzim. Nikako, ni trunčicu, baš ni malo.

14.06.2012.

Samo to...

A ti koji me iz dana u dan povredjujes pa zacelis rane, ti koji me volis a to ne pokazujes, ti kome smetaju moje gluposti, ti koji se ne trudis da mi to fino kazes, ti, ti znas da mi je stalo do tebe, znas da me svaka sitnica boli,  znas da mi falis,  da ne znam sta cu sa sobom. Fali mi bre sve, falis mi ti kakav si bio pre, fali mi tvoja paznja, tvoja osecajnost, fale mi one poruke, fale mi oni pozivi i tvoj glas,  fali mi ona tvoja ludost, falis mi a imam osecaj da si sve dalji i dalji, da postajes stranac, da sam ti samo navika, a ne zelim to. Zelim tebe onakvog kakav si bio pre. Onog kome je bilo stalo i onom kome nije bilo frka to da pokaze. Sta se desilo s tobom ? Sta se desilo sa mnom ? Gde je sve ono nestalo ? Znam ja, znam da to dode na trenutak, znam onda kad me zagrlis da sam najsrecnija, al fali mi, osecam da mi fali nesto...i onda  pred spavanje procitam sve one poruke, i shvatim da te mozda volim  ma koliko god ti prema meni bio grub ja te volim. I uvek cu pronalaziti razlog za to. Plasim se samo da to nikad nece prestati...

12.06.2012.

Toliko....

Prokleto mrzim ovaj osecaj. Osecaj kad nemam volje, kad sve ide ka dole, kad se gubim, gubim u svojim mislima, delima.
Prokleto mrzim kad u ovu glavu ubacim nesto sto mozda nije tako, mrzim kad mislim da njemu nije stalo, a mozda i jeste, mrzim kad mislim na moguci kraj, koji nikako ne zelim, mrzim kad mislim da ce se sve ovo zavrsiti, mrzim onaj  parfem koji mi se vuce tu sad po vazduhu koji  prokleto podseca na njega, mrzim sto neke stvari ne mogu uraditi ma koliko zelela, mrzim taj strah, mrzim tu mogucnot da ga izgubim, mrzim sto sve ovo mislim, mrzim kad se moram tesiti da ce sve biti u redu.Mrzim, mrzim to sto mi se uvukao po kozu, mrzim sto mi fali cim prokleto dodem kuci, mrzim sto ne mogu zamisliti dan bez njega, mrzim sto mu ne mogu dokazati koliko mi znaci.
Mislim da ga volim, a nisam trebala dopustiti da mi postane doza bez koje ne mogu,  ce da mi se obije o glavu, znam da hoce, tako bude uvek, vec je krenulo, i mrzim to, mrzim sto se svaki put razocaram u nesto sto svim srcem verujem da ce uspeti, mrzim sto sam se svaki put razocarala.
A ne mogu, ne mogu jednostavno je jace od mene, ponovo mi srce pobedjuje razum, ponovo se upustam u nesto sto ce me zasigurno povrediti, ali ovo je poslednji put, znam da jeste , u ovo sve ako se razocaram odustajem od svega.
Idem na sve, jer vec imam nista,  gore ne moze biti.
Zao mi je sto on sve ovo ne moze videti, osetiti, sto ni ne sanja koliko mi znaci, sto ne razume da me svako njegovo podjebavanje povredjuje , mrzim to, jer me boli.
Nadam se da mu je upola stalo kao meni, nadam se, toliko bi mi eto bilo dovoljno...

12.06.2012.

Opet isto sve... Ne razumem ga ! -.-

Uvek to uradis, uvek ! Diges me do neba, visoko, pomislim to je to i onda...onda me spustis na samo dno. Ne shvatam, cemu sve ovo sad. Zasto to radis? Opet ista prica, opet isto sve. Ne javljanje, kuliranje, pa ono danas u skoli, ... Neeee razuuumem.
Znas ne trazim ja od tebe da se citav tvoj svet vrti oko mene,  ne trazim ja da si svaki minut sa mnom, ne trazim da sudjelujes u mojim mastanjima, trazim samo da me volis i da sve bude normalno . A znas povredjujes me, ne treba ti to, ne treba ni nama, budi bar na minut ozbiljan, shvati me, ako je samo tebi do zajebancije  meni nije, meni je stalo, i svaki tvoj glupi postupak me vredja.

12.06.2012.

ooo da ! :)

" I onda se navikneš na nečije poljupce, dodire, osmijehe.
Navikneš se da je nečiji lik stalno u tvojoj glavi. Navikneš na vaše uobičajene razgovore, svađe, suze...I navika je toliko tvoja i toliko slatka, da nikad ne želiš da se odvikneš. Jer, nije to samo obična navika. To je nešto više od toga. Nešto povezano s ljubavlju, ali nekom vezom koja ti se čini neraskidivom..."

12.06.2012.

V.

" Kada shvatite da ste našli nešto što vam godi i prija, nešto što vas ispunjava i vodi dalje, kada je to nešto ili neko vaša inspiracija i razlog da ste nasmejani, uhvatite se toga i ne puštajte... jer možda vam je to jedina prilika koju ne smete propustiti, možda je to sve sada tu, a sutra će već biti ko zna gde.. a nije se bez razloga pojavilo u vašem životu. Svoje srce i sebe poklanjajte onima koji vam nikada neće učiniti suprotno od ovog svega navedenog. "


Stariji postovi

Samo hocu da znas, opet mislim na nas... :/ ♥
<< 10/2012 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031